Kraj jedne porodične priče

Kraj jedne porodične priče,

09.03.2012.

Nekoliko sablasnih priča se prepliću i sudaraju u ovom složenom romanu, u kome se neimenovani narator, neki će reći pisac lično, priseća zbunjujućeg ranog detinjstva u Mađarskoj. Dečak, koji je petogodišnjak u vreme početka priče, sa strahopoštovanjem se seća obožavanog oca koji je daleko, konfliktnog udovca koji je izdao svoje najdraže i najbliže onima koje je bespogovorno služio, a ipak bio obeležen kao izdajnik. Dečak se često seća i svojih drugara i zajedničkih igara, ali i osoba koje su na neki način obeležile njegovo odrastanje: svoje bake, neosetljive i ravnodušne na sreću, patnju i bol, kao i živopisnog dede, veterana I svetskog rata - njegovih priča iz bogate mađarske istorije i folklora , kao i iskrivljenog rodoslova. Deda pokušava pripovedanjem priča spasiti i sebe i dečaka, realnost je suviše surova da bi se sa njom suočio. Horor tadašnjeg života odraslih viđen je kroz oči petogodišnjaka nevinog srca i nesavršenog razumevanja sveta oko sebe, što čitaočev doživljaj priče čini još potresnijim. Ovo je intezivan, psihološki jak i emotivan roman jednog od najboljih evropskih romanopisaca. Obavezno pročitati!

Kraj jedne porodične priče,

01.03.2012.

Odlično delo, jedna odlična porodična priča. Starac, odbijajuci da se suprotstavi realnosti beži sa svojim uspomenama u prošlosti u kojoj veruje da i dalje može naći spasenje. Za svog unuka pronalazi fantastični spektar prica, jednu porodičnu sagu i neverovatan svet mitova i legendi. To je jedna porodična priča. Ali, nisu bajke, realne priče, neimenovani narator se priseća. Deda govori o svojim godinama u vojsci tokom rata, o svojoj mladosti. Njegove priče su divne ali uznemirujuće. Vlasti odvajaju sina i oca, jednog od drugog, i onda odlaze u potragu za dečakom, koji je narator ove neobične fantastike. Ali dečak je bio slobodan u iskrenosti i pričama svog dede, i oseća se ovlašćenim da daje i tamno i strastveno svedočanstvo izdaje i kazivanja istine sveta odraslih sa kojim je suočen. Konačno, počinje da razume kako će i druge vrste porodičnih priča završiti. Ono što čini kraj porodične priče tako moćnim je Nadašova upotreba deteta kao lica koje nam govori i koje je "filter" za iskustva odraslih komunističke Mađarske. Mit, istorija i politička realnost su odlično prikazane u ovom nadahnutom i lepom romanu Petera Nadaša. Roman je simboličan i beskrajno ubedljiv. Svima bih ga preporučila, odlican je!

Kraj jedne porodične priče,

22.02.2012.

Radnja romana je postavljena u posleratnu Mađarsku i govori o dečaku koga deda, pričajući mu biblijske priče i predanja o porodici i istoriji, pokušava utešiti i zaštititi od surove stvarnosti – smrti majke i odsutnosti oca, inače žrtve političkog režima. Nadaš priču pripoveda u prvom licu, viđenu i doživljenu kroz oči deteta, čije se shvatanje realnosti značajno razlikuje od shvatanja odraslog čoveka. Zbog toga čitalac nikada ne može biti siguran šta je realnost, a šta poizvod dečije mašte. Dečak će na pravi način shvatiti važnost dedinih priča tek kada se suoči sa još većom tragedijom: saznanjem da je otac proglašen neprijateljem države, smrću deke i bake i odlaskom u sirotište za decu izdajnika. Priče postaju njegovo jedino vlasništvo, jedina vredna stvar koja mu je ostala u životu i koju mu niko ne može oduzeti. Predivan i emotivan roman koji sa zadovoljstvom ga preporučujem!

Kraj jedne porodične priče,

16.02.2012.

Jedna rec je dovoljna, SAVRSENSVO! Knjiga koja vas vodi kroz snove i secanja, do vracanje u stvarnost.. Perfektno...