Složenost pojma borbe protiv nasilja u teoriji i u praksi

Očigledno je da borba protiv nasilja kad su u pitanju deca, žene  i neke manjine ne sme nikada prestati. Ta borba uopšte nije u pitanju. Međutim, ja ipak želim da temu proširim.  A odnosi se na pozitivnu diskriminaciju. Zapazio sam da postoji opasnost da se u pozitivnoj diskriminaciji pretera, da postaje nepravedna i da katkada daje loše rezultate.
 

Jedan od eklatantnih primera je nedavna reakcija gradonačelnika Beograda Dragana Ðilasa. On je sa javnošću podelio nepravdu koji je doživeo od strane Amnesty International. Uprkos podrobnog izveštaja šta je sve urađeno za ovu zaista ugroženu manjinu, ova ustanova je prenebregla izveštaj i preporučili svim međunarodnim fondovima da obustave pomoć Srbiji i Beogradu u ovoj oblasti. Ovo je primer nasilja koje polazi od principa, a prenebregava činjenice. Reč je o opštim mestima svetske birokratije, koja, u ime principa, zaobilazi stanje na terenu. Oni se boje da tamo gde su ta pitanja rešena da će izgubiti razlog da postoje. A poznato je da birokratija, naša ili strana, grčevito se drži svoga položaja, ne mareći za pravo stanje stvari. Tako se, na delu,  se pojavljuje nasilje birokratije gde joj mesta nije.
 

Drugi primer koji ću navesti nije iz sfere klasičnog nasilja, ali primer negativnih posledica nepažljive primene principa pozitivne diskriminacije. Ali je primer kada je pozitivna diskriminacija kontraproduktivna. Na poznatoj manifestaciji Pozorišna premija Evrope uručuju se nagrade za najveće pozorišne stvaraoce u jednoj godini, i to Velika nagrada jednoj teatarskoj veličini i Nagrada za novu realnost. Kad su nagrade pre više od jedne decenije počele da se dodeljuju, postojala je  jedna Velika nagrada za slavnog reditelja, i po dve iz Nove realnosti,. Ove godine žiri je dodelio ni manje ni više nego pet nagrada za Novu realnost, to jest za reditelje ili trupu tragalačkih poduhvata. Od tih pet samo su dve-tri opravdane. Ali dve su nesumnjivo promašene – nagrada Portugalcima i jednom Slovaku koji deluje u Češkoj. Objašnjenje je da su time obratili pažnju na dve do sada zanemarene pozorišne kulture. Obe, naročito, portugalska predstava, bila je ispod svakog nivoa. Svaka naša amaterska trupa bolja je od ove profesionalne iz Portugala. Eto primera nasilja nad istinom i estetskim principom umetnosti na geopolitičkoj ravni.

Još jednom naglašavam da je borba protiv nasilja nad decom i ženom u porodici ili izvan nje plemenita akcija, koju ništa ne može osporiti. U toj oblasti pre svega su važne konkretne akcije, sistem efikasnosti, naravno, pored reči koje pozivaju na akciju kao što je ovaj sadašnji poduhvat.