Nasilje naše nasušno

Staro je pravilo našeg skoro-pa-većinskog čoveka – kao i skoro-pa-većinskih pripadnika svakog drugog sličnog „našeg“ naroda – da problem koji ne može da reši na višem nivou spusti na niži. Onda dotičnu nedaću on, bilo kojim povodom, „rešava“ stvaranjem nove. Sve uzev, postoje tu dva problema: izvorni i „pomoćni“. Na primer, prvi je siromaštvo. Ako naš skoro-pa-većinski čovek ne može protiv toga ništa da preduzme, jer među jednakima nikom nije potreban niti se usuđuje da pokuša na višoj instanci, on ga u nezanemarljivom broju slučajeva „pomoćno“ transferuje prema pripadnicima (verske, nacionalne, seksualne) manjine, ili ka ukućanima.
Zašto takav lik tuče ženu? Jači je od nje. A decu? I od njih, nesumnjivo. Pripadnike manjina može da maltretira jer je u odnosu na njih u većini. A zbog čega radije ne naudi pravim krivcima za izvorni problem? Od njih je slabiji. Da li je kućnim ili uličnim nokautom nejači, makar, rešio problem? Nije, ali ga je „ishendlovao“ multiplikovanjem glavnog problema. Time ga je raslojio, učinio naizgled manjim, maltene pribavio sebi mentalni predah od bede.
Zbog čega nije naudio krivcima za izvorni problem? (II) Zato što se naš junak praktično shvata njihovim vlasništvom, kao što su ukućani njegovo. Ako isto pitanje postavimo i treći put, odgovor može da bude i: posledice usmeravanja problema prema višoj instanci umeju da budu mnogo nezgodnije nego kad ga okreneš prema nižoj – ukućanima ili manjini. Bez obzira na sve sigurne kuće i humanitarne pokušaje, u ovom društvu i dalje postoji neizrecivi mačizam koji mnogim junacima poraženim u ratovima pruža utehu. Naime, oni još uvek imaju u odnosu na koga da se osećaju superiorni.
Kakve su u Srbiji kazne za silovanje kad se uporede s onima u Skandinaviji? Tragikomične. Kakva je kaznena politika, uopšte? Vrlo blaga. Šta su političari učinili da se tu nešto promeni? Uglavnom izgovorili gomilu floskula jer im u suštini treba biračko telo što nižeg materijalnog i mentalnog standarda. Takvima je, naravno, jednostavnije upravljati… Bivši ministar je okolo pretio pištoljem... To je valjda video od vođe opozicije devedesetih… Je li ko od njih kažnjen zbog toga? I šta se, na kraju, preduzima kulturnom politikom da se podigne nivo javnog diskursa, pa tako i svest? Ništa. Koliko, a propos podizanja svesti, procenata ljudi u Srbiji ima završenu visoku školu? (Ovim ne želimo da impliciramo da su samo ljudi sa fakultetom obrazovani, ili da su svi oni obrazovani; ali potrebno nam je neko merilo.) Praktično, najniži u Evropi, pa čak i gotovo u regionu (6, 5 odsto). A ako je sve već tako, samo znači da i kućnog i vanjskog nasilja ima onoliko koliko, u ogromnoj većini, to odgovara i sudstvu, i političarima, i kulturnim glavešinama, i obrazovnom sistemu.